Prije pet decenija Austrija je otvorila vrata gastarbajterima sa Balkana

Prije pet decenija Austrija je otvorila vrata gastarbajterima sa Balkana

„Tema gastarbajtera nije nikako završena, ona još uvek traje. Sporazum o gastarbajterima više se odavno ne primenjuje, ali naši ljudi i dalje dolaze u Austriju“, priča Bogomir Doringer, srpsko-holandski umetnik i kustos izložbe Ajnhajtclub koja je, uz prisustvo austrijskog ministra spoljnih poslova i integracije Sebastijana Kurca otvorena u bečkom Muzeumskvartiru.

Ime izložbe asocira na kulturno-umetnički klub „Jedinstvo“, jedan od najznačajnijih klubova gastarbajtera iz bivše Jugoslavije u Beču. Na njoj radove predstavlja više od dvadeset umetnika s prostora bivše Jugoslavije, ali i iz Austrije, Argentine, SAD, Grčke, Slovačke i drugih zemalja.

„Izložba je organizovana fragmentarno i pokriva i istorijske činjenice, između ostalog i Sporazum o angažovanju radne snage od 4. aprila 1966. koji je ručno precrtao Vladimir Miladinović“, kaže Doringer. On gastarbajtere i migrante poredi s pticama selicama, pa je zato jedan deo izložbe koncipirao zajedno sa bečkim Prirodnjačkim muzejem.

„Izložena vitrina prikazuje ptice selice, ali i one koje nikada ne odlaze iz Austrije. Jedna od njih je i tzv. bečki golub. Ta vrsta iz Azije je, preko Balkana, tokom Drugog svetskog rata, došla u Beč i ovde zauvek ostala. Danas je taj golub, kao i mnogi gastarbajteri, Austrijanac“, simbolično zaključuje Doringer.

Angažovanje strane radne snage u Austriji jedan je od važnih poglavlja u privrednom razvoju te zemlje nakon Drugog svetskog rata. I pored činjenice da su gastarbajteri značajno učestvovali u privrednom zamahu koji je Austriju zahvatio šezdesetih godina prošlog veka i od nje stvorio jednu od najrazvijenijih zemalja Evropske unije, gastarbajterima i njihovom integracijom u austrijsko društvo Austrija se dugo nije bavila.

Nakon pola veka situacija je, ipak, donekle drugačija. Čak ni najviši državni zvaničnici Austrije danas ne osporavaju ulogu koju je strana radna snaga imala u razvoju Austrije. To nam potvrđuje i ministar Sebastijan Kurc: „Bez sumnje je da su nekadašnji strani radnici imali pozitivan efekat na privredni razvoj Austrije“, kaže šef austrijske diplomatije za DW. „Tada smo imali veliki nedostatak radne snage i bez gastarbajtera nikada ne bismo mogli da iskoristimo svoj privredni potencijal.“

Zaista, privredni oporavak Austrije nakon Drugog svetskog rata zahtevao je veći broj strane radne snage. Zakonska osnova za angažovanje strane radne snage donesena je 1961. u okviru sporazuma koji su potpisali tadašnji šef Saveza sindikata Austrije (ÖGB) Franc Olah i predsednik Privredne komore Austrije i nekadašnji kancelar Julijus Rab. Na osnovu tog sporazuma potpisana su tri međudržavna sporazuma o angažovanju gastarbajtera: 1962. sa Španijom (koji nije ostvario značajne rezultate), 1964. s Republikom Turskom, te 1966. sa Socijalističkom Federativnom Republikom Jugoslavijom.

Gastarbajterski život i nakon pedeset godina za mnoge je ostao nepoznanica – kako u Austriji, tako i u zemljama bivše Jugoslavije. Često neshvaćeni u sredinama iz kojih su potekli, a u Austriji pogotovo, gastarbajteri su decenijama egzistirali na margini oba društva. Život gastarbajtera u Austriji zaista nije bio jednostavan: posla je u početku bilo dovoljno, ali strani radnici su teško dolazili do stanova. Što je neko lošije poznavao jezik, to je češće bio prisiljen da živi u neuslovnim stanovima ili sobama, i da za to plaća visoke cene. S druge strane, i Austrija je već od sredine sedamdesetih godina počela strožije da reguliše tržište rada, pa je od 1975. do 1984. skoro trećina radne snage vraćena u Jugoslaviju.

Ipak, desetine hiljada gastarbajtera ostale su u Austriji, tu su zasnovali porodice, dobili decu i unuke. Već nekoliko godina zaredom najveći broj naturalizovanih Austrijanaca dolazi sa Balkana, najviše iz Bosne i Hercegovine. Ljudi iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine i dalje su najbrojnija migrantska zajednica u toj zemlji. Preko 300.000 doseljenika poreklom iz Srbije, oko 200.000 njih iz Bosne i Hercegovine, te blizu 100.000 osoba poreklom iz Hrvatske čine Austriju i dalje jednim od najpoželjnijih ciljeva migracija s Balkana. Čini se da je danas kao nikada pre živa ona stara krilatica nekadašnjeg austrijskog kancelara Meterniha po kojoj Balkan počinje upravo u Beču.

Ponedjeljak, 11.07.2016. / http://www.6yka.com/
Portali:
boljiposao.com
Pomozite poboljšati BoljiPosao.com Pošaljite nam svoje komentare